Археолошки туризам
праисторија

Локалитет "Беловоде'' представља насеље винчанске културе која на просторима централног Балкана егзистира током II половине VI и прве половине V миленијума старе ере (оквирно 5500-4500) година старе ере. Локалитет заузима површину од око 80 хектара што га сврстава у највећа насеља ове културе на целој њеној територији. Природном увалом подељено је на два дела: до сада је истраживан само јужни "сектор" где је откривено осам сонди са укупном површином око 2ООм2. Са овако малог простора до сада је прикупљено обиље разнородног материјала: бројне алатке од камена, кремена и кости, огромне количине целих и фрагментованих керамичких посуда, лепе примерке антропоморфних и зооморфне пластике и друге предмете културног карактера. Значају ''Беловода" допринело је откриће неколико разрушених стамбених објеката (у две куће је сачуван и њихов инвентар) као и простор на коме су се одвијале одредјене ритуалне радње, са пећима и обиљем керамичких посуда у којима је спремана и приношена храна. Ипак, најзначајнији сегмент открића су археометалуршки садржаји који документују најстарије металуршке активности становника "Беловода". Различите садржаје у скоро свим сондама указује на висок ниво ових радова. Открићем рудника из овог доба у изворном делу реке Решковице, око десетак километара удаљеном од Беловода и камених батова заокружена је реконструкција овог процеса. Руде малахита и азурита су преношене до насеља, овде су топљене а потом су израдјиване готове алатке од бакра. Овај процес је документован налазима једног привеска и тридесетак перли од малахита, великом количином овог бакарног минерала који је термички третиран (тј.топљен) и налажен са груменовима угља и једног керамичког камена за израду бакарних длета. Сав овај материјал је налажен у стратиграфски јасним слојевима где је време и културна припадност тачно одредјена осталим археолошким материјалом. Дакле, срдином шестог миленијума старе ере, започиње ера метаИних доба у праисторији Европе (око 5500 година старе ере).
За српску и европску археологију и науку ово су изузетно важни подаци да винчанска култура од самих својих почетака на "Беловодама" познаје металургију и да је на тај начин ову нову револуционарну технологију оставила у наслеђе европској цивилизацији.