Културно историјско наслеђе

         Од непокретних културних добара на подручју петровачке Општине категорију од великог значаја имају, за сада, четири споменика културе и једна просторно културно-историјска целина.
У селу Битрици, које лежи на истоименој реци на 10-ак км југоисточно од Петровца, 1986. године за културно добро од великог значаја утврђена је просторно културно-историјска целина Део села Бистрице (обухвата укупно 1113 катастарских парцела, а заштићена околина 156 катастарских парцела). У њеном склопу су три ваљавице, десет воденица, црква са црквиштем, салаш, пет кућа од којих једна с помоћним зградама, затим зграде: месне заједнице, старе школе и механе. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су на ваљавицама 1987. и 1988. године.
У амбијенту нетакнуте природе, на планинској реци Бистрици у дужини од 5 км - од извора у подножју планине Велики Сумуровац па до њеног изласка из села - налази се десет сачуваних воденица и три ваљавице. Овакав сачуван комплекс постројења за млевење жита и ваљање сукна се веома ретко сусреће и као такав представља специфичност Браничевског округа. Настао је у временском периоду од почетка 19. до средине 20. века. Најстарија сачувана воденица је Томашевић Бране, о чему нам сведочи сачувана турска тапија из 1819/20. године.

Горњачка клисура у долини реке Млаве, између Хомољских планина и огранака Бељанице, једна је од најлепших клисура у источном делу Србије. У излазном делу Горњачке клисуре, на релативно малом простору, сачувани су бројни остаци споменика сакралне архитектуре и утврђења из периода позног средњег века.
Категорисани споменици културе од великог значаја су: Митрополија, Благовештење и Горњак.
Манастирски комплекс познат под називом Митрополија, настао је крајем 14. века, чине га остаци једне веће цркве, рушевине некадашњег конака и остаци утврђења. Систематски је истражена само црква, која је подигнута на старом гробљу. Има облик моравског триконхоса са накнадно призиданом спољашњом припратом на западу. У историјским изворима из 15. века манастир се више пута спомиње под именом Свети Никола. Будући да се у народу сачувао назив митрополија не би требало искључити могућност да је у једном тренутку у великој цркви браничевског Ждрела столовао браничевски епископ, који је због нестабилних историјских прилика ту премештен из пограничног Браничева.