Mанастири

        Ту су нам и највећа богатства, поред здраве околине, здраве воде и хране, баш како нам и сама реч ''богат'' каже, у Богу вредан. Због тога највредније у нашем крају поред и на првом месту добрих људи јесу манастири.
Задужбинарство у смислу подизања цркава и манастира никада се није запостављало ни код српских владара ни код способних за то људи. Стајући у ред са великим српским царевима, краљевима, деспотима, кнежевима, војводама који су подизали своје задужбине у нашим земљама а и нашем крају, и онда када је било најтеже, под турским покором, стоје сви они обични људи који од своје сиротиње или свог малог богатства, издвојише да саграде Богомољу на корист своју и свих других
Тако, у нашем крају поникоше манастири, дела великаша и скромних људи са узвишеном лепотом косовских Дечана, као што је манастир св. Тројице у Ждрелу и Решковица у истом подхомољском месту, која се до душе још гради, на свој упечатљив, испод земље утемељен спратом обличник.
Колико је освештена земља Петровачког краја, ко зна каквим красним у своје време задужбинама, рећи ће нам историчари и археолози, јер неколико десетина манастиришта, остатака темеља има у околини од само неколико квадратних километара у улазу у горњачку клисуру. Казивање да је то „Света Гора“ хомољска са толиким некада бројем манастира, монаха и митрополијом које су изградили са Синаја арапском најездом прогнани монаси, сведоче многи показатељи.
Манастир Витовница, Горњак, из XII тј XIV века, стоје као изузетно привлачне дестинације верског туризма, ходочашћа и поклоништва.