Manastiri

Tu su nam i najveća bogatstva, pored zdrave okoline, zdrave vode i hrane, baš kako nam i sama reč ''bogat'' kaže, u Bogu vredan. Zbog toga najvrednije u našem kraju pored i na prvom mestu dobrih ljudi jesu manastiri.
Zadužbinarstvo u smislu podizanja crkava i manastira nikada se nije zapostavljalo ni kod srpskih vladara ni kod sposobnih za to ljudi. Stajući u red sa velikim srpskim carevima, kraljevima, despotima, kneževima, vojvodama koji su podizali svoje zadužbine u našim zemljama a i našem kraju, i onda kada je bilo najteže, pod turskim pokorom, stoje svi oni obični ljudi koji od svoje sirotinje ili svog malog bogatstva, izdvojiše da sagrade Bogomolju na korist svoju i svih drugih
Tako, u našem kraju ponikoše manastiri, dela velikaša i skromnih ljudi sa uzvišenom lepotom kosovskih Dečana, kao što je manastir sv. Trojice u Ždrelu i Reškovica u istom podhomoljskom mestu, koja se do duše još gradi, na svoj upečatljiv, ispod zemlje utemeljen spratom obličnik.
Koliko je osveštena zemlja Petrovačkog kraja, ko zna kakvim krasnim u svoje vreme zadužbinama, reći će nam istoričari i arheolozi, jer nekoliko desetina manastirišta, ostataka temelja ima u okolini od samo nekoliko kvadratnih kilometara u ulazu u gornjačku klisuru. Kazivanje da je to „Sveta Gora“ homoljska sa tolikim nekada brojem manastira, monaha i mitropolijom koje su izgradili sa Sinaja arapskom najezdom prognani monasi, svedoče mnogi pokazatelji.
Manastir Vitovnica, Gornjak, iz XII tj XIV veka, stoje kao izuzetno privlačne destinacije verskog turizma, hodočašća i pokloništva.